Na primorju kažu da su „naši stari“ imali drvene barke jedino iz razloga što tada nije bilo plastičnih da se kupe. Preneseno na stolarstvo moglo bi se reći da su ručne alate meštri koristili jer nije bilo Makite ili Bosch-a. Međutim, od skora, počinjem da nalazim prilično zadovoljstva u korištenju ručnih alata. Počeo sam da starim sva je prilika. Dakle, evo jednog tradicionalističkog projekta – ram za ogledalo sa preklopnim spojem rađenim testerom i dlijetom.

Opet priča o škurama/griljama/žaluzinama/kapcima. Ovog puta u radionicu je stigla škura sa dva slomljena pera a ista se nije dala rastavljati bez velikih zahvata koji se, vjerovatno, uopše nebi ni isplatili. Trebalo je naći neko pragmatično rješenje za servis, bez prevelikog filozofiranja i utroška materijala/vremena.

Evo jednog korisnog pomagala pri farbanju raznoraznih dasaka koje se lako pravi i košta … praktično ništa.

Pridružujući se globalnom trendu izrade projekta od reciklažnog drveta i sa malom količinom alata (dostupno većini) evo jedne police koja se lako pravi. Od alata je potrebna bušilica, ubodna (ručna) testera, šarafciger i metar.

edna ideja kako olakšati umjetničke i ostale zahvate na uskršnjim jajima.

Ormarić za ključeve.

Drugi dio priče o izradi vrata

Prvi dio priče o izradi vrata od punog drveta po principu uradi sam.

Stalak za narukvice od reciklažnog drveta.

Brza i efikasna procedura za izradu jednog od boljih spojeva u stolarstvu.

Pukla “konfekcijska” ručka za peškire?! Dizajn joj je bio OK ali materijal od kojeg je bila izrađena, da ‘prostite, jedno obično s… Prvo sam išao da kupim drugu ali … ili je plastika ofarbana srebrnom bojom ili opet ovaj material koji nikako ne uliva povjerenje. Sjetih se da ima jedan komad drvene garnišle u radionici – to nebi trebalo da puca.

Klasične šarke za vrata (prozore, balkonce, …) ne treba posebno predstavljati. Koristimo ih svakodnevo. U nastavku priče opisana je jednostavna fora kako ih montirati.